zemlja koju su pomorci
prekasno otkrili
i tako ništa od toga
a šteta
jer već sam nas vidio zajedno
isprepletene i zaspale
začarane-sačuvane pod jastucima
razdragane
pokisle i izbodene kestenjem
bijesne
nabrušene
posvađane
na adresama razglednica prepoznate kao par
tunjave
šmrcave
rasplakane
zadihane
lajave
zle
a ništa od toga
u mojoj je ulici stanovao
žuti mačak Vasko
a u tvojoj je jedan dječak našao pikulu
"japanku"
s perima plavim kao nečije oči
našao i opet začas izgubio
i tako ništa od toga
šteta
kažem
jer već sam nas vidio
kako prolazimo gradom držeći se za ruke
i nema ulice u kojoj se nismo zaljubili
znaš
anđele
to nema ni u Njemačkoj
bicikl koji vozi natrag
sama konstrukcija mu to ne dozvoljava
kao ljubav
on stoji uspravno
samo kad ide
ravno
u krug
uzbrdo - nizbrdo
ali naprijed
uvijek naprijed
znaš
anđele
na nebu je šuma
zemlja u kojoj nikad nije žalosno
a ti i ja?
makar smo si poravnali
poletno-sletne staze
i složili aviončiće od jelovih letvica
velika srebrna ptica
nikako da nam sleti
s poklonima